Ovalnost diskova od skoro izaziva mnogo pažnje među vozačima u Srbiji. Reč je o novom zahtevu u okviru tehničkog pregleda vozila – meri se tzv. “ovalnost” kočionih diskova, pa vozilo može da ne prođe tehnički ukoliko diskovi nisu ispravni po tom kriterijumu. U nastavku ćemo objasniti šta je ovalnost diskova, kako se proverava, kada je potrebno zameniti kočione diskove i da li se prilikom zamene diskova menjaju i kočione pločice.
Delovionline.rs ima u ponudi kvalitetne kočione diskove i pločice za sva vozila – dovoljno je da na naslovnoj strani izaberete svoje vozilo i pregledate našu bogatu ponudu kočionih delova. Time ćete osigurati pravovremenu zamenu i bezbednost svog vozila.
Šta je ovalnost kočionih diskova?
Ovalnost diskova predstavlja neujednačenost sile kočenja tokom jednog punog okreta točka. Popularno se kaže “disk je ovalan”, iako se sam disk ne deformiše u elipsu – radi se o tome da disk nije savršeno prav (ravan) ili ima neravnomerno istrošenu površinu. Zbog te deformacije ili nejednakog habanja, kočione pločice ne naležu ujednačeno na disk prilikom obrtanja točka, što dovodi do promena sile kočenja tokom rotacije. Drugim rečima, ovalnost je praktičan pokazatelj koliko je kočioni disk “kriv” ili talasasto istrošen.
Važno je naglasiti da su ove nepravilnosti obično vrlo male i golim okom ih ne možemo primetiti. Disk može izgledati sasvim u redu, ali da ipak ima blago iskrivljenje ili variranje debljine. Čak i vozila sa doboš kočnicama mogu imati sličan efekat (neravnine na dobošu), pa se zato formalno koristi izraz “neujednačenost sile kočenja po obrtu točka”, a ne samo “ovalnost diskova”, iako je među vozačima taj termin ušao u upotrebu.
Kako se ovalnost manifestuje u vožnji? Ako je disk značajno deformisan, pri kočenju se mogu osetiti vibracije: volan može zatreperiti, a pedala kočnice pod nogom vozača pulsirati (blago se “vraća” ciklično). Ovaj efekat je naročito primetan pri većim brzinama uz lagano pritiskanje kočnice. Međutim, disk može imati manji stepen neujednačenosti koji vozač i ne primeti u vožnji, a da ipak na mernim uređajima taj disk ne zadovolji propisani kriterijum. Ponekad uzrok sličnih vibracija nije sam disk – na primer, oštećena glavčina točka ili istrošen ležaj takođe mogu dovesti do pojave “ovalnosti” pri merenju. Zato je bitno da stručno lice utvrdi šta je tačan uzrok neujednačenog kočenja.
Nova pravila: dozvoljena ovalnost diskova i tehnički pregled
Provera ovalnosti kočionih diskova uvedena je kao obavezna stavka pravilnikom o tehničkom pregledu vozila. Iako se merenje te neujednačenosti vršilo i prethodnih godina informativno, od propisanog roka to postaje eliminatorni faktor – vozilo neće proći tehnički ako prekorači dozvoljene vrednosti. Prvobitno je planirano da ova odredba stupi na snagu 5. jula 2023, sa granicom od 20% neujednačenosti sile kočenja (ovalnosti) za sva vozila. To je značilo da, ukoliko merenje pokaže preko 20% ovalnosti, vozilo bude ocenjeno kao tehnički neispravno. Stručnjaci su upozoravali da je tako strog kriterijum neprimenjiv – procene su bile da ~25% putničkih i čak 44% teretnih vozila tada ne bi zadovoljilo uslov od 20%. Čak ni mnoga vozila mlađa od 10 godina ne bi prošla test po tim pravilima. Napominjano je i da takav kriterijum nije predviđen evropskim direktivama o tehničkim pregledima.
Zbog svega toga, primena novih pravila više puta je odlagana. Najnovijim izmenama pravilnika, striktna kontrola ovalnosti odložena je do 5. jula 2027. godine. To praktično znači da će se na tehničkom pregledu i dalje meriti neujednačenost kočenja (ovalnost diskova), ali do navedenog datuma taj rezultat neće biti razlog za obavezno obaranje vozila na pregledu. Ipak, vozači treba da budu svesni da ih ova obaveza očekuje u skorijoj budućnosti, te je pametno već sada dovesti kočnice u ispravno stanje.
Propisane granične vrednosti su u međuvremenu donekle izmenjene i prilagođene. Za putnička vozila i laka teretna vozila (kategorije M1 i N1) ostaje granica od 20%, dok je za teža teretna vozila i autobuse (N2, N3, M2, M3 itd.) dozvoljena ovalnost do 30%. Takođe, promenjen je i režim merenja: umesto na približno polovini maksimalne sile kočenja, sada se test izvodi pri manjim silama pritiska na pedalu (oko 3 daN), što umanjuje verovatnoću da i manja iskrivljenja izazovu prekoračenje procenta. Zahvaljujući ovim izmenama, očekuje se da problem neće biti tako drastičan kao što se prvobitno strahovalo. Praksa pokazuje da nakon ovih korekcija većina ispravnih vozila ipak uspešno zadovolji novi kriterijum. Uz to, država je ostavila period prilagođavanja do 2027. godine, pa će verovatno i sam propis do tada pretrpeti dodatna poboljšanja.
Vredi pomenuti i dilemu koliko ovalnost diskova zaista utiče na bezbednost. Nije sporno da neujednačeno kočenje može uzrokovati vibracije i smanjen komfor, pa čak i malo duži zaustavni put. Međutim, testovi su pokazali da vozilo sa dotrajalim diskovima (koji imaju ovalnost veću od propisane) može kočiti gotovo jednako efikasno kao i sa novim diskovima. U jednom eksperimentu, automobil je sa istrošenim/“ovalnim” diskovima ostvario zaustavni put svega 1,6% duži (45,98 m naspram 45,25 m) nego sa potpuno novim diskovima. Maksimalna sila kočenja ostala je praktično ista, samo je kočenje sa starim diskovima bilo pomalo “neravnomerno”. Ovo dovodi u pitanje strogoću kriterijuma, jer tako mala razlika teško da čini vozilo nebezbednim u saobraćaju. Ipak, propis je tu da obezbedi da kočioni sistem bude u potpuno ispravnom stanju – vibracije pri kočenju mogu ukazivati na probleme koji se vremenom pogoršavaju. Zato je preporuka da vozači, bez obzira na formalno odlaganje, provere stanje svojih kočnica i po potrebi zamene habajuće delove na vreme.
Kako se meri ovalnost diskova na tehničkom pregledu?
Auto-mehaničar uklanja točak radi pregleda diska kočnice. U servisima se ispravnost diskova može proveriti direktnim merenjem – na primer, mehaničar može skinuti točak i pomoću uređaja sličnog šubleru (precizna meračica, odnosno komparater) izmeriti debljinu diska u više tačaka, kao i eventualno iskrivljenje rotirajući disk. Ovim putem utvrđuje se da li disk ima varijacije debljine ili odstupanja od ravni (tzv. “bacanje” diska) veće od dozvoljenih. Međutim, metod koji koriste stanice za tehnički pregled je drugačiji i zasniva se na merenju sile kočenja na valjcima.
Na liniji tehničkog pregleda, vozilo se postavlja na valjke (rolne) za ispitivanje kočnica. Kontrolor pokreće valjke i vozač pritiska papučicu kočnice određenom silom. Uređaj meri i iscrtava grafik sile kočenja za svaki točak dok se točak okreće. Ovalnost diskova se izražava u procentima – računa se razlika između maksimalne i minimalne sile kočenja tokom jednog obrtaja, u odnosu na ostvarenu silu kočenja. Ako je ta razlika veća od dozvoljenog procenta (npr. više od 20%), sistem registruje prekomernu neujednačenost. Savremeni valjci za testiranje kočnica su precizno baždareni (kalibrisani), tako da se može verovati njihovim očitavanjima. Nakon testa, dobija se dijagram (izveštaj) sa prikazom sila kočenja po točku, na osnovu kojeg se jasno vidi da li postoji “ispadanje” vrednosti van dozvoljenih granica.
Ako vozilo ne prođe zbog kočnica, izveštaj će pokazati u čemu je problem – da li jedna strana slabije koči od druge (neujednačenost između levog i desnog točka), ili je prisutna ovalnost (variranje sile na istom točku). U slučaju ovalnosti diskova, jedino rešenje je mehanička intervencija: diskovi se moraju zameniti ili eventualno obraditi (tokariti) ako za to ima dovoljno materijala. Treba naglasiti da je meriće uređaje s valjcima poseduju retki servisi u Srbiji. Zato vozači često nemaju mogućnost da sami pre tehničkog provere ovalnost na identičan način. Ukoliko sumnjate u svoje kočnice (osetite vibracije ili primetite istrošenost), praktičan savet je da diskove pregledate kod majstora – on može proveriti debljinu i ravnost diska komparaterom. Iako to nije identična metoda kao na valjcima, značajna iskrivljenja ili istanjenost diska će se time otkriti. Tako možete preduprediti neprijatno iznenađenje na tehničkom pregledu. Naravno, najbolje rešenje je pravovremena zamena dotrajalih diskova i pločica, čime ćete osigurati ispravne kočnice i mirno otići na tehnički pregled.
Kada su kočioni diskovi za zamenu?
Kočioni diskovi su potrošni deo – traju dugo, ali ne večno. U proseku disk može da izdrži oko 100.000 do 150.000 km, dok kočione pločice traju oko 40.000–50.000 km. Naravno, ovo uveliko zavisi od načina vožnje, težine vozila, kvaliteta delova i uslova eksploatacije (npr. vožnja po gradu sa čestim kočenjem troši kočnice brže nego vožnja na otvorenom putu). Ne postoji striktno pravilo; međutim, jedan praktičan orijentir je da diskove često treba zameniti posle svake druge ili treće zamene pločica. Mnogi vozači upravo na taj ciklus odrzavaju kočnice – npr. dve izmene pločica pa onda i diskovi zajedno sa narednim pločicama.
Postoji nekoliko jasnih situacija kada je vreme za zamenu kočionih diskova:
Istrošenost (tanak disk): Vremenom disk gubi na debljini usled habanja. Na spoljašnjem rubu diska često se formira “ivica” (prag) koju možete osetiti pod prstom – to je deo diska koji se ne troši jer ga pločice ne dotiču. Proizvođači diskova propisuju minimalnu dozvoljenu debljinu. Kada se disk istroši do te mere (obično oko 1 mm po strani tanje od nove debljine, ukupno ~2 mm manje od novog), disk više nije bezbedan za upotrebu i treba ga zameniti. Vožnja sa pretankim diskom smanjuje efikasnost kočenja i povećava rizik od pucanja diska usled toplote.
Deformacija (iskrivljen disk): Ako su diskovi krivi (imaju “bacanje” ili varijacije debljine), javiće se pomenute vibracije pri kočenju i velika ovalnost na testu. Takav disk treba zameniti, pogotovo ako iskrivljenje prelazi tolerancije (obično više od nekoliko stotinki milimetra odstupanja koje se detektuje komparaterom). Iskrivljenje diska se ponekad može pokušati ukloniti struganjem/tokarenjem diska, ali samo ako debljina to dozvoljava i ako deformacija nije prevelika. Često je isplativije i sigurnije ugraditi nov disk.
Oštećenja, pukotine i korozija: Ukoliko su na disku vidljive pukotine (najčešće mikro-pukotine od pregrevanja) ili duboke brazde i uneven površina od trošenja, disk je za zamenu. Takođe, jaka korozija može kompromitovati disk – rđa nagriza disk posebno sa unutrašnje strane, pa disk može biti oslabljen iako spolja deluje prihvatljivo. Promena boje diska (plavičaste ili tamne mrlje) takođe ukazuje na pregrevanje metala. Sve su to znakovi da disk više nije pouzdan. Nikako ne treba ignorisati napukao ili jako korodiran disk, jer on može da pukne tokom vožnje i izazove potpuni gubitak kočenja.
Neujednačeno trošenje po osovini: Diskovi se uvek menjaju u paru – oba prednja ili oba zadnja istovremeno. Ako je jedan disk dotrajao (ili oštećen), velike su šanse da je i drugi na istoj osovini pri kraju ili će ubrzo biti. Čak i ako drugi disk deluje bolje, zamena samo jednog diska bi dovela do neujednačenog kočenja levo-desno. Stoga se kočioni diskovi ugrađuju simetrično, kako bi oba točka pružala jednaku kočionu silu. (Ukoliko primetite da jedan disk značajno brže propada od drugog, to ukazuje na problem sa kočionim klještima – moguće je da jedna strana “koči” stalno zbog zapeklog klipa ili neravnomerno povlači, što mehaničar treba da pregleda.)
Kada utvrdite bilo koji od ovih problema – prekomerno istrošen, kriv ili oštećen disk – vreme je za novu komponentu. Ne čekajte da kočnice potpuno oslabe. Redovnom kontrolom možete na vreme zapaziti ove znake. Neki simptomi dotrajalih kočnica uključuju i škripu ili škrgutanje pri kočenju (najčešće istrošene pločice, ali ako se odlaže zamena, mogu oštetiti i disk), vibracije u volanu ili papučici kočnice (tipično krivi diskovi) i povlačenje vozila u stranu pri kočenju (razlika u sili kočenja zbog neujednačenih diskova ili neispravnih klješta). Svi ovi simptomi znak su da kočioni sistem treba pregled i verovatno zamenu istrošenih delova.
Da li se kočione pločice menjaju zajedno sa diskovima?
Da, preporučuje se istovremena zamena pločica kada se menjaju diskovi. Kočione pločice i diskovi rade u paru i habaju se zajedno, s tim što pločice stradaju brže. Ako ugradite novi disk, a ostavite stare pločice, možete napraviti više štete nego koristi. Stare pločice su već “nalegle” na stari disk i njihove površine su neravne i stanjene prema starom disku. Takve pločice neće idealno prijanjati na novi, savršeno ravan disk – dodirna površina biće manja, kočenje slabije, a postoji rizik da tvrdokorne naslage sa starih pločica oštete glatku površinu novog diska. U prevodu, ubrzo biste pokvarili novi disk i smanjili mu efikasnost. Zato proizvođači kočnica jasno savetuju: obavezno zamenite kočione diskove zajedno sa pločicama. Na taj način osiguravate optimalno “uparivanje” novog diska i novog feroda, što rezultira maksimalnom površinom kontakta i najboljim kočenjem.
Još jedan razlog za zajedničku zamenu je i praktične prirode – ako su diskovi dotrajali, vrlo verovatno su i pločice pri kraju svog veka. Nijedan odgovoran mehaničar neće vratiti stare pločice na nov disk, čak i da imaju nešto materijala, jer je to lažna ekonomija i kompromis po bezbednost. Nova kombinacija diska i pločica daje vam najbolje performanse i najduži vek bez problema.
Napomena: posle ugradnje novih diskova (i pločica) potrebno je izvršiti njihovo “uhodavanje”. Prvih par stotina kilometara treba izbegavati nagla i duga kočenja koliko god je to moguće. Nove pločice i diskovi nemaju pun kontakt od samog starta – potrebno je nekoliko desetina blagih kočenja da se površine prilagode. U početku kočnice mogu delovati malo slabije, što je normalno. Zato nemojte odmah posle servisa juriti na tehnički pregled ili na put koji zahteva ekstremno kočenje. Takođe, pazite da vruće diskove ne izložite naglom hlađenju (npr. ulaskom u vodu ili pranje auta hladnom vodom odmah nakon vožnje) – novi diskovi su najosetljiviji na krivljenje usled termičkog šoka dok se još nisu pročvrsli u radu. Prvih 300-500 km koristite kočnice normalno ali bez ekstremnih naprezanja, i na taj način ćete produžiti im vek trajanja i osigurati da posle “razrade” koče optimalno.
Zaključak: Uvođenje kontrole ovalnosti diskova u tehnički pregled možda je nametnulo dodatnu brigu vozačima, ali suština ovog propisa jeste da nas podstakne da održavamo ispravnost kočnica na visokom nivou. Redovna provera stanja diskova i pločica, kao i pravovremena zamena istrošenih delova, ključni su za vašu bezbednost u saobraćaju. Kvalitetni novi diskovi i pločice obezbediće ravnomerno i snažno kočenje, bez neželjenih vibracija – a sa ispravnim kočnicama, svaki tehnički pregled biće formalnost. Proverite već danas ponudu kočionih diskova i pločica na Delovionline.rs i vožnju učinite što sigurnijom!
